Mirko Jovanović - Crvena

S prolećima pred sobom ne mogu da se ponesem,
Ni vreće gnjilih leta na leđima da prtim,
Oči mi navek krvave, krijem da rukama tresem,
Ne pijem, grizem vino, skupa s kristalom krtim.

Utroba isečena mi i preklan odmucaj srca
Nestajem, dakle postojim. Mislim, dakle se ne nadam.
Lipti crveni mesec iz guke neba što puca,
Smešan s mastilom sipe na ovo dno mora padam.

Ne vidim krljušt zvezda, ni bele trbuhe ptica
Ni udice-vešala skrivena u kosturima korala.
Ne osećam da se pletem u liru alginih žica,

Da ne pevam - pesme se s glasa kao sa zmije svlače.
Osećam samo: ne voleh, iz školjke me ljubav krala;
Sunce se ne rađa nikad - to noći strv se rastače.