Kako bih voleo da mogu da iskažem sve ono sto osećam prema Dostojevskom. Opisujući svoja osećanja, vi ste izrazili delom i moja. Ja nikada nisam video ovoga čoveka i nikada nisam došao u neposredan dodir sa njim, a kada je, iznenada, umro, shvatio sam da mi je bio najbliži, najdraži, najpotrebniji čovek. I nikada mi nije padalo na pamet da se poredim sa njim, nikada. Sve što je on radio (ono pravo, dobro što je radio) bilo je takvo da što više toga uradi, ja se osećam bolje. Umnost tudja u meni izaziva zavist, um - takodje, a delo srca - samo radost. Ja sam njega zaista smatrao svojim prijateljem i mislio sam da ćemo se svakako sresti, da do sada nije bilo prilike, ali da je to neminovno. Kad iznenada čitam - umro je. Kao da mi se tlo izmače pod nogama. Uznemirih se, a onda shvatih da mi je bio drag, te zaplakah, i sad još plačem, Nedavno, pre njegove smrti, čitao sam "Ponižene i uvredjene" i bio sam ganut.
5.-10. februar 1881.godine
Iz eseja "Tri govora u spomen na Dostojevskog" Vladimira Sergejeviča Solovjova (Službeni glasnik, 2009)
5.-10. februar 1881.godine
Iz eseja "Tri govora u spomen na Dostojevskog" Vladimira Sergejeviča Solovjova (Službeni glasnik, 2009)
Budimo Tolstoji i kad Dostojevski umiru.
ОдговориИзбришиDa, zaista je lepe reči rekao. I pisma odišu toplinom i iskrenošću :)
ОдговориИзбриши